Registruj se

Istorija: Ford F-Series

Većini nas je poznato da je Toyota Corolla najprodavaniji automobil na svetu, ali malo je onih koji znaju ko čuva drugo mesto. Neki će reći Volkswagen Beetle, ali navedenu poziciju drži proizvod koji nije klasičan automobil već pikap. Fordov legendarni F-Series pikap je, od 1948. godine, prodat u preko 37 miliona primeraka, iako se prodaje samo u Severnoj i Centralnoj Americi. F-Series je bitan model za kompaniju iz nekoliko razloga, a ako nije dovoljan podatak da je tokom 1990tih godina u potpunosti promenio način na koji su ljudi gledali na komercijalna vozila, onda podatak da čini čak 75% profita Forda je svakako za pohvalu.


Ford Motor Company je osnovan 16. juna 1903. godine posle trećeg pokušaja Henry Forda da proizvede automobil pod svojim sopstvenim imenom. Prvi model kompanije, Model A, je debitovao iste godine sa motorom od dva cilindra, a usledili su Model B, Model C i Model F. Do kraja 1904. godine, preko 2.000 Fordova je prodato, a kako je tržište automobila nastavilo da raste, Henry nije imao razloga da pažnju posveti i komercijalnim vozilima. On je, ipak, sa vremena na vreme pokušao nekoliko puta da predstavi komercijalni van.

Prvi od njih, nazvan Delivery Car, je predstavljen 1905. godine na bazi Model C, ali sa cenom od 950 dolara nije bio popularna kupovina. Međutim, 1908. godine na tržište stiže legendarni Model T, automobil koji će da moderizuje američku auto industriju zahvaljujući svojoj niskoj ceni i podatku da je bio lagan za održavanje i popravke. Upravo je Model T poslužio kao baza za Fordov prvi uspešan pikap, koji je debitovao 1914. godine po početnoj ceni od 410 dolara, a za njegov razvoj su se postarale samostalne firme. Ipak, U Junu 1917. godine, Ford predstavlja svoj prvi komercijalni pikap nazvan Model TT. On je i dalje bio zasnovan na bazi Modela T, ali je bio nešto veći i pružao čvršću šasiju da bi mogao da podnese veće terete.

Do ranih 20-tih godina, Model TT se mogao dobiti u nekoliko različitih verzija, a mnoge samostalne firme su radile prerade po ukusu mušterija za njihov biznis. Ovaj trend će opstati na snazi sve do Drugog svetskog rata, a kako se Fordova ponuda automobila menjala, tako se menjala i njegova ponuda pikapa. Oni su i dalje bili zasnovani na standardnim automobilima, ali sa čvršćom šasijom i nešto moćnijim motorima. To svakako nije predstavljao problem, posebno nakon što je debitovao legendarni Flathead V8 motor 1932. godine. Sredinom 30-tih godina Ford je ponudio i veću COE ponudu kamiona, koji su bili idealni za poslove, ali ne i za svakodnevnu vožnju. Ford je primetio ovaj trend, ali nije uradio ništa sve do posleratnog perioda.

Tokom Drugog svetskog rata dolazi do velikih promena na čelu Forda. Edsel Ford, Henryev sin i predsednik kompanije od 1918. godine, je preminuo 1943. godine u 49 godini života od raka stomaka, a Henry je preuzeo komandu nad kompanijom iako je tada imao približno 80 godina. Henry je video svog telohranitelja Harry Bennetta kao budućeg naslednika, a ovim potezom ostatak Ford porodice se nikako nije slagao. Edselov sin i Henryev unuk, Henry II, se uskoro vratio iz vojske i planirao je da stane na čelo Forda, ali je Henry u svakoj meri odbijao ovu ideju. U želji da ne vidi svog sina da završi istom sudbinom kao i muž, Eleanor, udovica Edsela, preti Henryu da će prodati svoje akcije u kompaniji, čime Ford familija po prvi put u istoriji nebi imala potpunu kontrolu, ukoliko se Henry ne povuče sa svoje pozicije i ne dozvoli Henry II da bude novi predsednik kompanije. Henry je bio jako ljut, ali kada je uvideo da kompanija mesečno gubi i do deset miliona dolara, odlučio je da je vreme za zamenu. Iste godine kada je njegov otac preminuo, Henry II je postao novi predsednik kompanije u svojoj 27 godini. Henry II se brzo odlučio na veće promene - Bennett je odmah dobio otkaz, a u tim su dovedeni mladi inženjeri. Kada je Ford II stigao na čelo kompanije, shvatio je da niko u Fordu nezna ni koliko novca je potrebno da se proizvede automobil, koliko novca je kompanija zarađivala i koliko je bila u dugu. On je znao da nije u stanju da sam promeni situaciju i odlučio je da zaposli ceo tim od deset inženjera, koji su sada bili poznati kao "Whiz Kids", a oni će igrati veliku ulogu u ravoju prvog posleratnog Forda.


Dok je najveća pažnja posvećena novim Ford, Mercury i Lincoln automobilima za 1949. godinu, Henry II je shvatio ono šta njegov deda nije - da su kupci spremni izdvojiti veće sume novca i na komercijalna vozila ako su ona udobna i jednako dobro opremljena kao automobili. Iz navedenog razloga, već 1943 godine rad je počeo na ovom pikapu sa takvim karakteristikama, koji bi delio mehaniku sa automobilima, ali bi pružao potpuno novu šasiju za komercijalna vozila.

Potpuno novi F-Series je ugledao svetlost dana u januaru 1948. godine, a izbor je bio veći nego ikada pre. Ne samo što je kupac mogao da dobije gotov proizvod direktno iz Forda, već je kompanija prodavala i šasiju sa kabinom na kojoj bi kupac, po svojoj želji, mogao da razvije sopstven model. Sa dizajnerske strane, F-Series nije pratio strategiju prethodnika, pa samim tim nije ličio na automobile. On je pružao značajno veći gril i kabinu, sa kojom je dobio značajno više prostora. F-Series je pružio ponudu bogatiju nego ikada pre. Standardni modeli su nosili oznake F1, F2 i F3 i njih je razlikovala težina. Dok je osnovni F1 bio težak 2.115 kg, najveći F3 je bio težak preko tri tone. Pored njih, Ford je takođe nudio šasije pod kodnom oznakama F4-F8, na kojima su se proizvodili kombiji, autobusi i manji kamioni. Kupac je mogao da bira između četiri poznata Flathead motora. Tu su bila dva od šest cilindara i to od 226 kubnih inča (3.7L) sa 95 ks i od 254 kubnih inča (4.2L) od 110 ks kao i dva V8 od 239 kubnih inča (3.9L) sa 110 ks i 337 kubnih inča (5.5L) sa 145 ks. Svi modeli su pružali standardan manualni menjač od tri brzine, koji je prenosio snagu na zadnje točkove. Dok novi F-Series nije zabeležio veću prodaju od svog prethodnika, on je prestao da umanjuje prodaju Fordovih automobila i konkurisao novom Chevroletu C/K. 

F-Series dobija svoje prve dizajnerske promene 1951. godine, sa nešto agresivnijim dizajnom, a po prvi put u istoriji neki Fordov pikap je dobio i bolje opremljen DeLuxe paket. On je pružao bolja sedišta, više hroma, prikolicu prekrivenu drvetom i mogao je da se dobije samo sa V8 motorom. Dve godine kasnije stiže potpuno novi F-Series, koji se nije menjao preterano mnogo dizajnerski, ali je doneo velike mehaničke promene. ž

Naime, u pomenutoj godini Ford je, posle 21 godine, penzionisao legendarni Flathead motor i zamenio ga sa modernijim Y-Block. F-Series se ponovo mogao dobiti sa bogatom ponudom motora od šest i osam cilindara, od najmanjeg od 223 kubna inča (3.7L) sa 115 ks pa sve do najvećeg od 272 kubna inča (4.5L) sa 173 ks. Upravo je ova generacija F-Series sigurno najpoznatiji američki klasični pikap, koji je bio jako popularan u svoje vreme, a danas vlada veliko interesovanje za njim u svetu hot rod kulture.

F-Series je jedini pikap koji se može pohvaliti takvim uspehom do te mere da je Ford dugo godina nudio i njegovu serijsku verziju tokom 90-tih godina urađenu baš u takvom stilu. Čak i današnja vremena američki proizvođač vozila nudi potpuno novu šasiju i kabinu sa kojima vlasnik može da napravi F-Series po svom ukusu. Iste godine kada je debitovao novi F-Series, Ford je odlučio da promeni imena tako što je dodao "00" u ime svakog vozila, a primera radi F1 je postao F100, dok su F2 i F3 postali F250 i F350 zahvaljujući svojim većim dimenzijama. Po prvi put u ponudi se pojavio i automatski menjač, a za tržište Kanade Mercury je takođe nudio svoju verziju pod M oznakom. 


Za 1957. godinu Ford je odlučio da osveži F-Series, pa je on tako bio moderniji i privlačniji, ali je svu pažnju navedene godine odneo model Ranchero. Naime, po uzoru na predratne modele, Ranchero je ustvari bio pikap na bazi automobila, pa je samim tim pružao najbolje karakteristike iz oba sveta. On je bio udoban i moderan kao potpuno novi Fordovi automobili za 1957. godinu, ali je opet imao malu prikolicu namenjenu za ostale potrebe. Međutim, Ranchero je imao početnu cenu od 2.098 dolara u poređenju sa 1.789 dolara za osnovni F100, pa samim tim nikada nije bio preterano popularna opcija kod kupaca. F-Series je ponovo osvežen za 1958 godinu i on je sada bio veći nego ikada pre. Ford je odlučio da podeli ponudu na dva modela - osnovni F-100 i veće F250/F350, koji su se sada zvali SuperDuty. Najveća dizajnerska promena su bili dupli farovi, a kupac je sada mogao da dobije i veliki V8 motor od čak 292 kubna inča (4.8L) i 212 ks. Samo godinu dana kasnije debituje i prvi pogon na sva četiri točka. Ova opcija je postojala i ranije, ali samo preko samostalnih kompanija kao što su Marmon-Herrington, Napco i American-Coleman, ali od 1959. godine on se mogao dobiti direktno iz fabrike. Po prvi put Ford je odlučio da odvoji F-Series od ostalih većih komercijalnih vozila, koji su se sada zvali C-Series. 


Početak 60-tih godina je doneo novi početak za Fordove pikape, uključujući predstavljanje manjih Ranchero i Econoline, ali se u centru pažnje ponovo našao novi F-Series. Predstavljen 1961. godine, on je bio u svakom pogledu nov, sa većim dimenzijama i potpuno novim stilom. Ono što je privuklo najveću pažnju je koliko je model sa pogonom na zadnjim točkovima bio nizak, pa su ga mnogi proglasili budućom hot rod legendom u momentu kada je predstavljen.

Velike promene su usledile i ispod haube, gde je sada i najosnovniji model razvijao 150 ks dok se u vrhu ponude nalazio veliki F350 sa novim motorom od 351 kubna inča (5.8L) sa 208 ks.

Ova generacija će opstati u prodaji do kraja 1966. godine i po prvi put će doneti godišnju prodaju od preko 200.000 vozila. Jedan od razloga je ležao u novom Ranger paketu opreme, koji je pružio identičnu opremu sa automobila, pa samim tim publika više nije gledala na pikape samo kao vozila za rad već i kao proizvode koje mogu da koriste svakodnevno. Ova generacija će opstati u proizvodnji sve do 1967. godine, kada je debitovala nova peta generacija.

U trendu sa američkim načinom života u navedenom periodu, F-Series je ponovo dobio na dimenzijama, što znači da su bili potrebni i veći motori. Čak i najmanji motor iz ponude, linijski šestak, je bio veliki od 300 kubnih inča (4.9L) sa 170 ks, a vrh ponude je predstavljao V8 od 390 kubnih inča (6.4L). Ovaj motor se ugrađivao u mnoge Fordove u navedenom periodu, uključujući i Mustang, ali dok je on razvijao 335 ks u ostatku ponude, u slučaju F-Series snaga je pala na 255 ks zbog niže kompresije.

Kao što smo pomenuli, publika je već neko vreme počela da gleda na pikapove kao na svakodnevno prevozno sredstvo, pa je Ford tako ponudio i verziju sa četvoro vrata, kao i neku opremu, kao što je klima i AM/FM radio, kao standard čak i na osnovnim modelima. Godine 1970., na tržište stiže i Ranger XLT, koji je do tada bio najluksuznija verzija F-Series, a prodaja raste sve do 300.000 vozila.

Taman kada je Ford odlučio da bazira celu svoju ponudu oko F-Series, dolazi do većih promena u američkoj auto industriji. Sjedinjene Američke Države su postale prva država koja je zvanično predstavila "Clean Air Act" o izduvnim gasovima, a uskoro su i ostale države krenule istim koracima. Ovaj potez je naterao kompanije da smanjuju kompresiju na motorima da bi ih pokretalo jeftinije gorivo, a iz navedenog razloga snaga motora počinje da pada velikom brzinom. Do 1974. godine svet je zahvatila i prva veća naftna kriza.

Naime, u Oktobru 1973 godine, Egipat, Sirija, Irak i Jordan su napali teritoriju koju je Izrael preuzeo šest godina ranije. Izrael se brzo oporavio i povratio teritoriju najviše zahvaljujući pomoći Amerike, što je OPEC-u bio dovoljan razlog da najmoćnijoj zemljiv sveta uvede embargo. Ne samo što su cene goriva skočile za četiri puta preko noći već i mnoge benzinske pumpe više nisu mogle ni da dobiju gorivo, pa je tako postao limit kojim danima se ono može sipati zavisno od registarskog broja tablice. Embargo će opstati na snazi do marta 1974. godine, ali će se ukus kupaca promeniti u velikoj meri. U takvim uslovima, Ford je odlučio da bazira F-Series na opremi i luksuzu umesto snazi, a 1972. godine debituje još jedna specijalna verzija, i to Explorer, koja je u tom momentu bila najluksuzniji američki pikap.

Osveženi model je stigao godinu dana kasnije, a 1975. godine i novi F150. On je trebalo da popuni prazninu između F100 i F250, a verovatno ni sam Ford nije znao koliki uticaj će ovaj model imati narednih godina. Spomenuti Clean Air Act je u velikoj meri uništio performance, a iako se veliki F350 u jednom momentu mogao dobiti i sa jednako velikim V8 motorom od čak 460 kubnih inča (7.5L), njegova snaga je iznosilo samo 239 ks. On je opstao u proizvodnji sve do 1977. godine, kada više nije mogao da zadovolji standarde o izduvnim gasovima, a zamenjen je novim V8 motorom od 400 kubnih inča (6.6L) sa 169 ks. Već tada F-Series postaje najprodavaniji pikap u Americi, i stiče titulu koju će zadržati do današnjeg dana, a u prodaji se našla i njegova SUV verzija pod Bronco oznakom.


Period ranih 80-tih godina je doneo nove promene u američkoj auto industriji. Automobili su postajali sve manji i ekonomičniji, a pogon na prednjim točkovima je dobio na popularnosti. U takvim uslovima, Ford je odlučio da smanji dimenzije F-Series, ali bez da ošteti veličinu kabine.

Dimenzije motora se nisu menjale u velikoj meri, ali najpopularniji pikap iz grupe, F150, je uglavnom dolazio sa V8 motorima od 302 kubna inča (5.0L) i 351 kubnog inča (5.7L). U ponudi se i dalje nalazio linijski šestak, koji će da uđe u istoriju kao jedan od najkvalitetnijih Fordovih motora.

Godine 1981. F-Series postaje najprodavanije vozilo u Americi, titulu koji je zadržao svake godine do današnjeg dana, a veruje se da je popularnost bila velika zbog odlično opremljenih verzija. Pored već postojećih XLT Lariata i Explorera, početkom 80-tih godina na tržište je stigao i Eddie Bauer urađen u  saradnji sa istoimenom kompanijom za proizvodnju opreme za kampovanje.

Ford je još jednom napisao istoriju 1983. godine, kada je SuperDuty postao prvi pikap u klasi sa dizel motorom. On je bio veličine 420 kubnih inča (6.9L) i urađen sa kompanijom International, a pokazao se posebno popularnim među farmerima i onima koji rade na građevini. Iako je Ford imao veoma uspešan F-Series, kompanija je početkom 80-tih godina upala u tešku finansijsku krizu i nije imala finansije za veće promene. To se u velikoj meri odrazilo na ovaj pikap, koji je osvežen 1987. i 1992. godine, ali se mehanički nije menjao. Ali i pored toga F-Series je nastavio da privlači kupce i krajem 80-tih godina njegova prodaja dostiže cifru od 500.000. primeraka.
 

Da bi održao visoku pažnju kupaca, Ford je 1993. godine predstavio i prvi sportski ulični pikap. Za njega se pobrinuo Special Vehicle Team (SVT) tim, koji je proizvodio većinu Fordovih trkačkih automobila kroz 80-te godine, kao i neke ulične (pre svega Mustang). Čuveni Formula 1 vozač Jackie Stewart je bio jedan od saradnika u timu, a odlučeno je da model dobije Lightning (munja) ime. Onda je debitovao i novi 5.8L motor sa 240 ks, što je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod osam sekundi i maksimalnu brzinu od 180 km/h. Iako Lightning svakako nije bio jeftin pikap, u tri godine proizvodnje je prodato oko 11.500 primeraka, a on je započeo i trend koji su kasnije pratili Chevrolet C/K SS454, GMC Syclone i ostali velikani.

Sve oči su bile usmerene na salon automobila u Detroitu u januaru 1996. godine, na kome je trebalo da debituje potpuno novi F150. Ford je na njemu radio još od kasnih 80-tih godina, ali je finansijska kriza nekoliko puta stopirala razvoj. Glavni dizajner Andrew Jacobson je odlučio da zanemari kockaste linije da bazira novi pikap na istoj dizajnerskoj školi kao i Fordovi automobili. Glavni inženjer Thomas Baughman je imao slične planove. On je hteo da F150 kupcima predstavlja veće vozilo za svakodnevnu vožnju i za pojedine kućne poslove, dok je za sve one koji i dalje žele radnički pikap, novi SuperDuty je trebalo da popuni i tu prazninu.

Ford je znao da će dobiti velike kritike na račun ove odluke, posebno od onih koji žele tradicionalne kockaste pikapove, pa je samim tim nastavio da prodaje prethodni model godinu dana duže. Ponuda je ovaj put bila veća nego ikada pre. Ne samo što je kupac mogao da bira između tri dužine kabine, dve dužine prikolice i dva stila prikolice, u ponudi su se takođe našli i sportski Harley Davidson i luksuzni King Ranch. Prodaja je startovala sa potpuno novim V6 motorom veličine 4.2L, koji je razvijao 217 ks, ali se većina kupaca odlučila za neki od dva V8 motora - 4.6L sa 231 ks i 5.4L sa 260 ks. Kada je F-Series zvanično debitovao, kritičari su nestali, a publika je bila očarana. Preko 900.000 primeraka je prodato 1997. godine uz proglašenje za pikap godine, a uspeh je još veći kada se zna da je novi Expedition, koji je urađen na bazi F-Series, privukao dodatnih 233.000 kupaca.


Godinu dana nakon novog F150, svetlost dana su ugledala još dva noviteta. Jedan od njih je bio potpuno novi SuperDuty, koji više nije delio linije sa F150, a on je zadržao svoj prepoznatljiv kockast dizajn. SuperDuty je doneo nekoliko noviteta za F-Series, kao što je prvi V10 motor (6.8L sa 367 ks) kao i potpuno novi 6.0L V8 dizel motor od 325 ks. Iako će ovaj dizel imati određenih mehaničkih problema, on je i dalje bio izuzetno popularan među kupcima i činio oko 50% prodaje u klasi.

Iste godine na tržište je stigla i druga generacija Lightninga. Njoj je Ford posvetio značajno veću pažnju, pa tako pored moćnog motora, Lightning je sada imao i jače kočnice, modifikovanu suspenziju i agresivne dizajnerske promene sa kojima je delovao kao ulični trkač. Njega je pokretao već pomenuti 5.4L motor, ali zahvaljujući kompresoru snaga je skočila na 380 ks. Sa maksimalnom brzinom od 240 km/h Lightning je bio najbrži serijski pikap na svetu, a u šest godina proizvodnje je prodato oko 28.000 primeraka.

U takvim uslovima Ford nije imao razloga za većim promenama. Dizajn je osvežen 2004. godine (kada je F150 ponovo proglašen za pikap godine), a 2005. godine F-Series dostiže najveću prodaju u istoriji kada je prodato oko 940.000 primeraka u Americi i preko milion u svetu. Iako je Lightning penzionisan posle 2004. godine, kupci su i dalje mogli da dobiju ulične trkače kao što su Saleen i Roush, koji su podizali snagu i do 450 ks.

Ford je i dalje nudio bogatu ponudu luksuznih pikapa, kao što su Limited i Platinum, a 2005. godine i Fordova premijum divizija Lincoln je dobila svoju verziju koja je nosila Mark LT oznaku. Kada je osveženi model debitovao 2009. godine, Ford je još jednom napisao istoriju. Ne samo što je osnovni 3.7L V6 motor razvijao impresivnih 302 ks, već je F150 postao i prvi pikap sa turbo motorom. Novi EcoBoost (turbo) motori nisu zaobišli ni F-Series, pa je tako F150 dobio 3.5L turbo V6 motor sa 365 ks, a za one koji su i dalje želeli nekog od većih atmosferskih V8 motora, tu su i dalje bili 5.0L (sa 360 ks) i 6.2L (sa 411 ks) motori. Iste godine i SuperDuty je dobio novi 6.7L V8 dizel, sa kojim je u stanju da povuče i do 15 tona.


Ako je 12 generacija ostala po nečemu poznatu, onda je to svakako model Raptor. Ovaj terenac je predstavljen krajem 2009. godine i brzo je stekao veliku slavu širom sveta. On je na terenskim putevima mogao da dostigne brzinu i do 160 km/h, a posebnu pažnju je privukao kada je jedan od modela, sa preko 250.000 kilometara na kilometar satu, uspeo da završi Baja 1000, jednu od najzahtevnijih terenskih trka na svetu. Za one kojima je fabričkih 411 ks bilo malo, samostalni tuneri kao što su Shelby, Roush i Hennessey su takođe nudili svoje moćnije verzije.

Sadašnja generacija je debitovala 2015. godine sa nekoliko novih inovacija, kao što je aluminijumska školjka sa kojom je F150 izgubio preko 350 kg u težini, ali i sa novim 2.7L turbo motorom od 320 ks.

Novi Raptor se očekuje u prodaji 2017. godine, ali za razliku od prethodnika, on će od sada biti dostupan samo sa turbo motorima. Iako prodaja F-Series više nije velika kao nekada, on je već duži broj godina u rastu, a u 2014. godini Ford je širom sveta isporučio 880.000 vozila. To znači da ovaj pikap čini oko petinu Fordove globalne prodaje i čak 75% profita, čime je svakako toliko bitan da od njega trenutno ne postoji bitniji proizvod za kompaniju.



Od 1948. godine preko 37 miliona F-Series je pronašlo kupce, a ovaj pikap i dalje ne pokazuje znake slabosti. On je uspeo da nadživi nekoliko ekonomskih kriza i svaki put se vraćao jači i moćniji nego ikada pre.

PROČITAJTE JOŠ
Istorija: Continental Mark II

Dok neki kažu da je on "preživeli dinosaurus" i da ga je vreme sustiglo, Ford svakako tako ne misli, a ni kupci.

Naime, u vreme pisanja ove priče Ford je završio 44 godinu za redom kao najprodavaniji pikap i 32 godinu kao najprodavanije vozilo na domicilnom američkom tržištu. A to su svakako pokazatelji vredni poštovanja i pažnje. 

autor: Talladega
foto: Ford
brzabrzina.com

 

Komentari

comments powered by Disqus