Pogrešno ili kasno prestrojavanje

Verujemo da vam se mnogo puta desilo da vas neko "iseče" tokom vožnje jer se pogrešno ili kasno prestrojio. Činjenica je da saobraćajna kultura nije baš na najvišem nivou, a ovakvi prekršaji, naročito u većim gradovima, su toliko česti i svakodnevni pa rezultiraju i bliskim susretima vozila.

Zašto se dešavaju ovakve stvari?

Jedan od najčešćih razloga je bahatost vozača i procena da imaju brže i jače vozilo od ostalih učesnika u saobraćaju, pa to pokušavaju da iskoriste prestrojivši se iznenada u drugu traku. Drugi razlog je nedostatak koncentracije od strane vozača i kretanje u prestrojavanje kada je već kasno, s obzirom da su promašili pravi trenutak i pravo mesto za to.

Da vidimo prvo šta o svemu ovome kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja!

Član 32.

Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.

Vozač koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraćajnu traku, pretiče, obilazi, zaustavlja, skreće, okreće se polukružno, vozi unazad, prestrojava se i sl., sme da otpočne takvu radnju samo ako se uverio da to može da učini na bezbedan način. 

Nakon uveravanja da sme da otpočne željenu radnju vozač je dužan da druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajući im znak pomoću pokazivača pravca ili, ako oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač koji pokazivačem pravca daje propisani znak, mora davati znak za sve vreme vršenja radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka. 

Član 48.

Vozač koji se približava raskrsnici dužan je da prilagodi vožnju uslovima saobraćaja na raskrsnici, a naročito da vozi brzinom pri kojoj može da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

Vozač je dužan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvrši prestrojavanje i zauzme položaj na saobraćajnoj traci predviđenoj za prolazak kroz raskrsnicu u smeru u kojem želi nastaviti kretanje

Ova dva člana Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno ukazuju na pravilno prestrojavanje, odnosno bilo kakav manevar koji uključuje zaustavljanje ili promenu pravca ili smera kretanja vozila. 

Ispunjavanjem ovih jednostavnih uslova obezbeđuju se osnovni i dovoljni parametri za bezbednost učesnika u saobraćaju.

Pravilno prestrojavanje prestaje da bude pravilno ukoliko izostane obavezan elemenat ovog manevra - davanje znaka pomoću pokazivača pravca (migavca ili žmigavca, narodski) ili rukom (važi za bicikliste, zaprege i druga vozila koja nemaju pokazivače pravca).

Na pogrešno ili kasno prestrojavanje u moderno doba najčešće utiče korišćenje mobilnih telefona i infotainment tehnoloških rešenja za vreme vožnje. 

Vozačima se, inače opterećenih brzinom modernog načina života i obavezama koje takav ritam nameće, pažnja dodatno odvlači ukoliko intezivno koriste različite uređaje dok voze. 

Korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje ima značajan uticaj na pojavu nepravilnog prestrojavanja: kasni se sa donošenjem odluke o izboru trake za smer kretanja dok je ruka zauzeta držanjem mobilnog aparata zbog čega izostaje uključivanje migavca.

Drugi, ali ne manje važan faktor, su gužve u saobraćaju, loše projektovane raskrsnice ili loše upravljanje semaforskom signalizacijom.

U nameri da se brže prođe kroz raskrsnicu vozači često pribegavaju vožnji trakom za neki drugi smer da bi "preskočili" kolonu za smer koji im je potreban. Tada se dešava da se odlučuju ili sa ubacivanje u kolonu (što ima elemente i oduzimanja prava prvenstva prolaza) ili menjanje smera unutar raskrsnice. U oba ova slučaja dovode i sebe i druge u potencijalno opasnu situaciju i podižu nivo stresa svih učesnika u saobraćaju.

Uticaj ovog faktora je moguće smanjiti pametnijom organizacijom saobraćaja, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih članaka ovog serijala.

Primer br. 1:

Vozač sivog automobila je napravio manevar koji, osim kasnog prestrojavanja, uključuje i opisani prekršaj oduzimanja prava prvenstva kretanja vozaču crnog automobila.

Na snimku može da se uoči naglo kočenje vozača crnog vozila u trenutku kada je shvatio da vozač sivog vozila ne namerava da se prestroji u njegovu traku već da želi da skrene u poprečnu ulicu.

Vozač sivog automobila je uključio pokazivač pravca iz koga je bilo moguće zaključiti da želi samo da promeni traku kojom se kreće. Odluka da skrene u poprečnu ulicu je odluka koja je mogla da dovede do potencijalno opasnog udesa u slučaju da vozač crnog vozila nije naglo zakočio.

Primer br. 2:

Vozač belog terenca iznenada, bez ikakve najave, menja traku i tako direktno ugrožava sve oko sebe primoravajući ostale vozače da se brzo prilagode novonastaloj situaciji.

Posledica ovog manevra je primoravanje prvog vozila na naglo kočenje što uzrokuje lančanu reakciju svih vozila u koloni i često uzrokuje manje ili veće lančane sudare.

Primer br. 3:

Ovo je klasični primer žurbe, realne ili forsirane. Manevri vozača belog auta pokazuju ekstremno lošu procenu i nesigurnost u vožnji.

Nije prijatno biti u blizini ovakvog učesnika u saobraćaju i to dodatno podstiče nervozu i diže nivo stresa svih vozača u blizini.

Kao što smo već rekli, ovakvi saobraćajni prekršaji nisu baš retki i bezazleni i mogu dovesti do nesagledivih posledica i nezgoda u kojima najčešće učestvuje nekoliko vozila, jer se gotovo uvek radi o kolonama automobila. 

PROČITAJTE JOŠ
Oduzimanje prava prvenstva ( VIDEO)

Apelujemo zato da se prestrojavate pravilno i da budete maksimalno koncentrisani prilikom ovakvih manevara i da vodite računa i o sebi i o drugim učesnicima u saobraćaju. 

Čitamo se za nedelju dana! 

Autori teksta: Saobraćajna Kamera & Rajko Martinović
Video: Saobraćajna kamera