Registruj se

Polovni automobili Polovni automobili, auto oglasi, nova i polovna vozila

Golf I - rodonačelnik jedne nove klase

Kada su, u prvoj polovini sedamdesetih godina XX veka, u Volfsburgu shvatili da kultna Buba, iako još uvek veoma tražena, ipak mora biti zamenjena novim modelom, niko nije ni slutio da će baš on steći takav status i popularnost da će cela jedna klasa automobila dobiti ime baš po njemu!

Foto:
Volkswagen AG
 

A kako je sve počelo?

Volkswagen je, zahvaljujući Bubi, postao planetarno poznat još tokom ranih pedesetih, međutim, rukovodstvu fabrike je vrlo brzo postalo jasno da automobil sa pogonom na zadnje točkove čiji dizajn nije menjan od 1938. godine, kada se prvi put pojavio, vrlo teško može da se bori sa konkurentima. A konkurencija je bila izuzetno jaka.

Već početkom šezdesetih godina pojavio se čitav niz modela  za koje se slobodno može reći da su preteča kompakt klase. FIAT, Renault, Simca i Peugeot su opasno „duvali za vrat“ kompaniji iz Volfsburga, i podhitno se moralo reagovati.

Tadašnji generalni menadžer Volkswagena, Kurt Lotz, je shvatio da je jedini ispravan put razvoj sopstvenog kompakt modela sa pogonom na prednje točkove i vodenim hlađenjem, a znanje i tehnologija su se crpeli direktno iz Auto Uniona i NSU koji su postali deo grupacije 1964. odnosno 1969. godine.

Verujem da vam sledeća imena ne znače puno, ali ih svakako treba zapamtiti.  Hans-Gerd Venderot, Verner Holst i Franc Hauk su se pobrinuli za pojavu automobila koji je na balkanskim prostorima uvek imao status prestiža.  

Foto:
Rudolf Stricker
 

Automobil je predstavljao potpuno novu i do tada neviđenu koncepciju sa pogonom na prednje točkove i vodenim hlađenjem, a glavni krivac za, u to vreme izuzetno moderan dizajn, bio je čuveni Đorđo Đuđaro.

Tako se, u proleće 1974. godine, pojavio Golf, model koji je postavio temelje razvoju kompakt klase i označio prekretnicu i početak novog doba u proizvodnji automobila.

Novi automobil je, za početak, dobio dva agregata – jedan iz Audija 50, zapremine 1.1l i od 50 konjskih snaga, i drugi iz Audija 80, zapremine 1.5l i od 70 konjskih snaga.

Golf je, za to vreme, izgledao veoma moderno i moćno, a i sa najslabijim motorom se na putu ponašao kao sportski automobil.

Novi, energetski efikasniji motori koji su počeli da se ugrađuju u VW automobile kao posledica naftne krize 1973/74. su imali veliki značaj u daljem razvoju ovog modela i njegovom sticanju kultnog statusa.

Novi agregati su, pored toga što su bili ekološki bolji i pouzdaniji, bili i dosta ekonomičniji, pa su omogućili i smanjenje potrošnje sa 6.4 litara na 100km pri brzini od 90 km/h na svega 5.2 litra.

A onda se desilo nešto što, verovatno, niko nije očekivao.

Golf je postao pravi hit, a tražnja za prostranijim hečbek automobilima sa troje i petoro vrata je počela vrtoglavo da raste ne samo u Nemačkoj, već i u Francuskoj i Italiji.

Od tada je, po statistikama, Golf  bio najčešće registrovani automobil u Nemačkoj svake godine do sredine devedesetih, osim 1980. kada je to bio nadaleko čuveni Mercedes W123, veoma voljen i cenjen i na balkanskim prostorima.

U međuvremenu se pojavljuje i dizel varijanta, ali vrhunac je bio Golf sa GTI oznakom.

Golf GTI je predstavljen 1976. godine, koristio je agregat iz Audija 80 GTE od sjajnih 110 konjskih snaga. Ovaj „najsportskiji“ Golf je imao ručicu menjača dizajniranu u obliku loptice za golf, širi spojler, više plastičnih delova, rešetku hladnjaka uramljenu okvirom crvene boje i gume dimenzija 175/70 R13.

1978. godine dolazi do prvog restajlinga. Golf je dobio plastične branike, a poboljšana je značajno i zaštita od korozije jer su prethodni modeli vrlo brzo korozirali zbog recikliranog čeličnog lima sa visokim sadržajem bakra, nikla, aluminijuma i hroma, koji se koristio u proizvodnji prvih serija ovog automobila.

Mart 1979. je u istoriji Golfa ostao upisan zlatnim slovima.  Kao naslednik različitih varijanti Bube, tada se pojavio Golf Cabrio. Ova varijanta Golfa je razvijena u Osnabriku i isključivo se tamo i proizvodila. Do 1993. godine proizvedeno je 388.522 jedinice Golfa Cabrio, što ga i dalje čini ubedljivo najprodavanijim kabrioletom na svetu!

Foto:
Sven Storbeck
 

U avgustu 1979. predstavljena je Jetta. Limuzinska verzija Golfa je bila dostupna sa dvoje i četvoro vrata i bila je namenjena konzervativnijim kupcima. Kuriozitet je da je veći uspeh postigla u Severnoj Americi nego u Evropi.   

U avgustu sledeće 1980. su usledile dalje izmene. Golf je dobio šira štop svetla i potpuno novu kontrolnu tablu, a od tada se mogao dobiti u tri različite varijante sa različitim nivoima opreme i oznakama C, CL i GL.

A onda dolazi do nove revolucije.  Jedna od najtraženijih varijanti Golfa, model GTI je, od 1982. godine postao dostupan i sa petoro vrata. A iste godine pojavljuje se i GTD varijanta.

A onda, 1983. u Sarajevu počinje proizvodnja pikap verzije Golfa, poznate kao VW Caddy. Do raspada Jugoslavije, proizvedeno je oko 200.000 ovih vozila. Identičan automobil sa oznakom VW Rabbit Pick-Up je od 1978. pravljena i u Pensilvaniji, SAD.

Pojava modela Pirelli-GTI u varijantama LX i GX je označila i kraj proizvodnje ovog modela u Evropi.

Da se osvrnemo malo i na proizvodnju Golfa u bivšoj Jugoslaviji.

U sarajevskoj Vogošći se još od 1969. godine sklapala Buba, a prvi Golf sa proizvodnih traka TAS-a izašao je 1977. godine.

Krenulo se sa manjim serijama od 5.000 vozila da bi, u najboljim godinama, iz Sarajeva stizalo 15.000 Golfova godišnje.

Iako je bio 30% skuplji od tada najpopularnijeg kragujevačkog modela Zastava 101, Golfe je pratila izvanredna prodaja, a više od polovine proizvedenih automobila je odlazilo u Sloveniju.

Foto:
Bull-Doser
 

Cena Golfa I na jugoslovenskom tržištu je, sa porezom od 25 %, iznosila oko 10.000 nemačkih maraka, a prosečan Jugosloven koji je pripadao srednjoj klasi je taj novac mogao da zaradi za godinu dana.

Iako je u Volfsburgu „jedinica” zamenjena sledećom generacijom Golfa 1983., u Sarajevu se ovaj automobil proizvodio sve do 1985. godine

A onda se pojavio naslednik – Golf II, ništa manje cenjen i ništa manje popularan.

Precizni podaci o produkciji Golfa I u Sarajevu nisu dostupni, ali gruba procena je da je, od 1977. do 1992. sa TAS-ovih proizvodnih traka izašlo oko 150.000 jedinica obe generacije Golfa.

Pored Volfsburga i Sarajeva, Golf I se u Evropi pravio i u Emdenu, Briselu i Osnabriku, ali je bio izuzetno popularan i van evropskog kontinenta.

Proizvodne trake za proizvodnju Golfa su postojale i u Laosu u Nigeriji, Puebli u Meksiku, ali i u Pensilvaniji u SAD i u Južnoj Africi.    

U SAD je prodavan sa oznakom VW Rabbit, u Meksiku je bio poznat kao VW Caribe, a u Južnoj Africi kao VW Golf Citi.

Od maja 1974. do avgusta 1983. godine proizvedeno je preko 6 miliona jedinica ovog kultnog vozila.

Autor teksta: Rajko Martinović



Komentari

comments powered by Disqus