Registruj se

Polovni automobili Polovni automobili, auto oglasi, nova i polovna vozila

Ford: Kad inovacije donesu slavu

Verujem da je, kada neko pomene Ford, prvo što vam padne na pamet Mustang, Thunderbhird, Eskort, Fokus, Mondeo, Fiesta, ili čuveni Model T.

Ali, da li ste znali da je Ford pravio i vojne avione, da je vlasnik i osnivač bio veliki pacifista početkom Prvog svetskog rata, ali i da je ostao poznat po jednoj antisemitskoj publikaciji štampanoj 1920. godine?

Foto:
Harry Shipler
 

A sve je počelo veoma teško i “traljavo” što se tiče proizvodnje automobila.

Počeci

Te 1902. godine Henri Ford je imao u rukama samo 28.000 dolara sakupljenih od 12 investitora, među kojima su bili i braća Džon i Horas Dodž koji su, nešto kasnije, osnovali Dodge Brothers Motor Vehicle Company.

Henriju je bilo 40 godina kada je sa radom počela prva fabrika u Begli Street-u u Detroitu. Desilo se to 16. juna 1903. godine.

Može se reći da je to početak istorije automobilske industrije u ovom obliku u kome je danas poznajemo.

Ford Motor Company je odmah počeo sa proizvodnjom automobila i razvojem i označavanjem modela po hronološkom i abecednom redu, počev od modela A, preko modela K, N i R, da bi se stiglo, na kraju, i do modela S koji je neposredni predak čuvenog modela T.

Foto:
Sfoskett
 

Nekoliko rečenica o neposrednim prethodnicima Modela T, vozila koje će, defihitivno, svojom konstrukcijom i načinom proizvodnje, promeniti tok automobilske istorije i uvesti neke nove vetrove u sam proces proizvodnje automobila.

Model  R je bio unapređena verzija u to vreme veoma popularnog modela N.

Ovaj automobil je imao istu šasiju i motor kao model N, s tim što je karoserija bila nešto veća, a pokazatelj luksuznosti ovog modela su bili ojačani pragovi i nešto bolji branici.

Auto se prodavao za 750 dolara, što je bilo za 50% više od cene njegovog prethodnika. Međutim, proizvodnja nije trajala dugo – samo od aprila do oktobra 1907. godine, i za to vreme prodato je svega 2.500 jedinica.

Sasvim dovoljno da se zapitamo zašto je njegova proizvodnja trajala tako kratko.

Foto:
Adrian Pingstone
 

Direktan prethodnik možda i najčuvenijeg Fordovog automobila, Modela T, po kome je ova kompanija postala poznata širom SAD, je model S.

Ovo je, opet, bila adaptacija modela N i R, a osnovna razlika je bilo ekstra treće sedište dato kao opcija i smešteno neposredno iza prednje klupe.

Za osnovni model se moralo izdvojiti 700 američkih dolara. Uobičajeni dodaci na ovom kabrioletu kao što su gasne lampe obogaćeni su i dodatnim gedžetima - veoma jakom sirenom i pregradama za odlaganje kišobrana. Jer, ako niste imali kišobran pri ruci, mogli ste da doživite iznenađenje u vidu iznenadnog tuširanja pri vožnji ovog kabrioleta.

Karoserija je bila nešto složenija nego kod modela N i R. Model S je imao kopkit sa metalnim delovima tamo gde su njegovi prethodnici imali drvene ploče, ali je opremljen i poboljšanim blatobranima i pragovima u odnosu na ostale Fordove modele. Ovaj automobil je, od 1907. do 1909. godine, napravljen u 3.750 primeraka i skoro svi su bili ili dvosedi ili trosedi.

1908. godine Ford je predstavio Model T koji je dizajnirao Čajld Harold Vils u saradnji sa dvojicom mađarskih emigranata Jozefom A Galambom i Eugenom Farkašem.

Ovo je automobil bio najčešći i najprodavaniji Fordov model u to doba i omogućio je kompaniji da postane jedan od najuticajnijih brendova u automobilskoj istoriji.

Model T je bio pouzdan, praktičan i veoma pristupačan, a Ford je, zahvaljujući njemu, postao hit u SAD gde je ovaj automobil predstavljen kao vozilo namenjeno srednjoj klasi. Do kraja 1912. godine iz Fordove fabrike je izašlo oko 200.000 jedinica Modela T.

Inovacije

Zahvaljujući velikom uspehu koji je postigao ovaj automobil, Ford je bio primoran da proširi svoje poslovanje što mu je omogućilo da postane pionir u industrijskom svetu tog vremena. Naime,  1913. godine, Ford je, prvi na svetu, uveo montažnu traku u proizvodni proces. Ova organizaciona inovacija koju je Ford uveo u proizvodnju automobila je omogućila skraćenje vremena montiranja šasije automobila za čak 10 sati, odnosno sa 12 i po sati na svega 2 sata i 40 minuta.

Foto: wikipedia/unknow author

"Workers on the first moving assembly line put together magnetos and flywheels for 1913 Ford autos" Highland Park, Michigan
 

U svim svetskim udžbenicima menadžmenta i danas se može pročitati čuvena Fordovu rečenica: „Kupac može da bira boju automobila, pod uslovom da je ona crna”. I da, svi Fordovi automobili tog vremena su bili ofarbani u crno, što je dovodilo do značajnog smanjenja troškova i uštede u vremenu proizvodnje.

Pored obezbeđivanja efikasnosti i efektivnosti proizvodnog procesa, Ford je, među prvima, uveo i strategiju učešća u dobiti. Naime, radnicima u fabrici su obećani bonusi u vidu dela profita ako se proizvodnja digne iznad 300.000 jedinica. Kao što se i očekivalo, prodaja i proizvodnja su lako dostigle ovu cifru, da bi se u narednim godinama otišlo i nekoliko koraka dalje, dostigavši i celih 501.000 jedinica u 1915. godini.

U okvirima nove poslovne taktike, Ford je među prvima uveo radna mesta za osobe sa invaliditetom, koje do tada nisu nikako mogle naći posao, skratio je trajanje smene i udvostručio plate svim zaposlenima.  Ove promene su izazvale veliki porast prodaje i, istovremeno, stvorile jednu modernu radnu sredinu sa savremenim uslovima rada na kojima bi neki i danas pozavideli.

Ipak, kanadsko i američko tržište je bilo isuviše malo za buduće planove kompanije. Do sredine dvadesetih godina Fordzato prelazi okean i stiže u Englesku, Francusku, Nemačku, Dansku i Austriju, ali i u daleku Australiju. Aktivnosti kompanije na evropskom tržištu su dovele do značajnog rasta profita kompanije u periodu do početka Drugog svetskog rata.

Inače,Prvi svetski rat nije pogodio kompaniju Ford u meri u kojoj su bili pogođeni ostali proizvođači automobila. Posleratna usavršavanja su uključila i uvođenje novog sistema kočenja na sva četiri točka i sasvim novu liniju automobila, kako bi sve bilo u skladu sa novim zahtevima kupaca.

1922. godine Ford konačno ulazi i u luksuzni segment preuzimanjem kompanije Lincoln Motor koja je dobila ime po američkom predsedniku Abrahamu Linkolnu kojem se Henri Ford divio.

Foto:
Thesupermat
 

Ford Motor Co je bila jedna od retkih velikih američkih korporacija koja je uspela da preživi Veliku depresiju, iako je zbog pada prodaje automobila morala da ograniči svoje poslovanje i da ostpusti veliki broj radnika.

Ford u SSSR-u

Međutim, malo je poznato da je Ford jedna od prvih i retkih američkih kompanija koja je, između dva rata, imala poslove i u SSSR-u.

U maju 1929. godine potpisan je ugovor sa Sovjetskim Savezom o pružanju tehničke pomoći u izgradnji integrisane fabrike za proizvodnju automobila u Nižnjem Novgorodu (gradu na oko 400 km zapadno od Moskve koji je, u to vreme, po velikom ruskom piscu, nosio ime Gorki), u zamenu za kupovinu automobila i rezervnih delova od strane SSSR-a u vrednosti od tadašnjih 13 miliona dolara.
 
Foto:
klimbim2014.wordpress.com  Ford-A made in USSR, 1930
 

U skladu sa ovim sporazumom, mnogi američki inženjeri i kvalifikovani radnici su 1932. godine stigli u Gorkovski Avtomobilni Zavod, fabriku koju i danas znamo pod imenom GAZ.

Oni koji su ostali u SSSR-u po završetku izgradnje fabričkih postrojenja, postali su šrtve u velikim Staljinovim čistkama – bili su streljani ili poslani u čuvene gulage u Sibiru.

Drugi svetski rat

Sa početkom Drugog svetskog rata, Ford je ojačao svoju poziciju na svetskoj sceni i u ovom sukobu uzima veoma aktivno učešće. U to vreme je američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt nazvao Detroit  „arsenalom demokratije”.

Foto Authored by US Government
 

U momentu kada je američka vojska proizvodnju bombardera B-24 Liberator prepustila kompaniji Ford, obim proizvodnje je povećan na dvadeset letelica dnevno. Čisto radi poređenja, dotadašnji proizvođač iste letelice, Consolidated Aircraft Corporation, je uspevao da napravi samo po jedan avion dnevno.

Posleratni period

Po završetku svetskog sukoba, Ford se vraća onome što najbolje ume i na čemu je izgradio svoju imperiju – proizvodnji putničkih automobila. 1955. godine se pojavljuje kultni model Thunderbird. Međutim, velika greška je napravljena 1958. godine kada Ford u okviru kompanije dormira brend Edsel, nazvan po sinu osnivača, koji se pokazao izuzetno neuspešnim i morao je biti ukinut već 1960. godine. U jednom delu, neuspeh brenda Edsel je vezan i sa ekonomskom krizom koja je u SAD počela 1957. godine, kao i sa naglim rastom cena automobila.

Nakon neuspeha sa Edselom, Ford je ipak uspeo da stane na noge lansiranjem modela Falcon 1960. i  Mustang 1964. godine. Sledeći krupan krak za kompaniju je bio ulazak na evropsko tržište 1967. i izgradnja fabrika u Kelnu u Nemačkoj i Dantonu u Engleskoj.

Foto:
GTHO
 

U međuvremenu je kompanija imala i pogotke, ali i promašaje – kakav je, recimo, bio kupovina Jaguara, pa njegova prodaja indijskoj grupaciji TATA motors. Zbog svega toga, Ford je pao u stanje „kranjeg umora” koji je kompaniju doveo na ivicu bankrota. Posle velikog pada prodaje početkom 2000-ih godina, Ford je bio priteran uz zid i neizbežni su bili ili stavljanje katanca ili prodaja kompanije.

Birajući da radije očuva samostalnost i nastavi rad kao nezavisna kompanija i veliko ime automobilske istorije i industrije, Ford je svesno preuzeo rizik i investirao gotovo celu svoju imovinu u istraživanja I nastavak proizvodnje u SAD  tokom 2006. godine. Ubrzo je kompanija izbacila nekoliko novih modela sa Ford oznakom ali i sa oznakama njegovih sub-brendova Mercury i Lincoln ( luksuzna divizija Forda).

Foto:
dave_7
 

U Evropi se Ford na staze stare slave vraća nešto ranije, sa pojavom modela Fokus 1998. godine, ali i modelom Fiesta koja se u Evropi proizvodi od 1976. godine, i za 40 godina je, u šest generacija, prodata u čak 15 miliona primeraka, što je čini trećim najprodavanijim modelom Forda posle Eskorta i F serije.

autor teksta Rajko Martinović



Komentari

comments powered by Disqus