Registruj se

Polovni automobili Polovni automobili, auto oglasi, nova i polovna vozila

Od traktora do statusnog simbola

Istorija Lamborghinija je veoma slična bajci o čarobnom pasulju, tj. gigantskim stablima pasulja i višemilionski vrednoj imperiji egzotičnih automobila.

„Čarobni Pasulj” Ferruccia Lamborghinija je, u stvari, predstavljala njegova strast za mehaniku, izvanredna sposobnost popravke automobila koji su ga doveli na vrh sportskog automobilizma i zauvek mu obezbedili mesto u istoriji automobilske industrije.
                     
                      Foto:
MrMister/wikipedia
 

Ferruccio je rođen 1916. godine u Italiji, a njegov talenat je prvi put primećen još dok je bio dete. Zahvaljujući igri sudbine, Lamborghini se tokom drugog svetskog rata našao na ostrvu Rodos koje je, u odnosu na kopno, bilo veoma mirno mesto. Glavni posao koji je obavljao je bila popravka motora, a on je to radio jednostavno savršeno i vrlo često izazivao ogromno divljenje od strane kolega. Poštovanje se, naravno, podrazumevalo.

Po završetku rata, veliki majstor mehanike se vraća u Italiju gde je, u okolini rodne Modene, pokrenuo sopstveni biznis!  Otvorio je malu prodavnicu motocikala i uz nju moto servis, što se ubrzo pokazalo veoma profitabilnim i pametnim. Međutim, biznis se naglo raširio u momentu kada je, zbog velike tražnje za poljoprivrednom mehanizacijom, Lamborghini otvorio pogon za proizvodnju traktora. Ono što je najzanimljivije u ovoj priči je da su traktori u pogonu velikog maga mehanike uglavnom proizvođeni od vojnog otpada, delova starih i ostavljenih automobila, vrlo često i polomljenih, jednom rečju – od svakog komada metala koji bi se mogao iskoristiti u proizvodnji. Pored traktora, Lamborghini širi svoju delatnost I na proizvodnju I popravku sistema za grejanje i klimatizaciju, što je samom brendu donelo dodatni kvalitet a kompanija je i u ovim oblastima ostvarila ogroman uspeh.

Foto:
ChiemseeMan/ wikipedia
 

Kako je i zašto Lamborghini uopšte ušao u proizvodnju automobila? Neko drugi bi, verovatno, ostao u biznisu koji se pokazao veoma uspešnim, ali ne i Ferruccio. Veliki poznavalac mehanike je bio razočaran vodećim italijanskim brendovima, posebno njihovim motorima. A budući da je bio vlasnik Ferarija I Maseratija, Lamborghini je bio veoma dobro upućen kvalitet i način proizvodnje automobila.

Tako je Ferruccio rešio da poseti Enza Ferrarija i ponudi mu saradnju, međutim Ferrarijevo ponašanje i nipodaštavanje velikog maga mehanike je Lamborghinija samo još više učvrstilo u želji da napravi sopstveni sportski automobil. Podstaknut rivalstvom i velikom strašću, Ferruccio 1963. godine osniva Automobili Lamborghini SpA. Fabrika je napravljena u mestu Santa Agata nedaleko od Bolonje na površini od 90.000 kvadaratnih metara. Radnici za fabriku koja je izgrađena za samo 8 meseci su vrlo brzo pronađeni. Među ljudima koji su ušli u novi tim su bili i najbolji inženjeri i bivši radnici Ferrarija - Giotto Bizzarrini, Giampaolo Dallara i Giampaolo Stanzani.

Ubrzo je razvijen i prvi Lamborghini V12 motor koji je ubrzo postao baza za vrlo uspešan i veliki asortiman vozila koja će ova čuvena fabrika ponuditi.

Prvi model u kojem se ovaj motor našao je sada već čuveni 350 HP. Prototip pod oznakom 350GTV je prvi put prikazan na salonu automobila u Torinu. Automobil je postao pravi hit i odmah se krenulo sa narudžbinama. Nakon ovog modela koji je, po stupanju u masovnu proizvodnju, dobio ime GT, pojavio se model 450 GT u dve verzije – kao dvosed i kao četvorosed.

Foto:
DeansFA/ wikipedia
 

Ova tri modela su donela sasvim dovoljno finansijskih sredstava koja su omogućila razvoj sasvim novog automobila koji će biti prekretnica u istoriji fabrike. Naravno bio je to model Miura. Za Miuru se može reći da je bio veoma “sebičan” auto pošto, za razliku od svojih prethodnika, nije bilo ni jednog dela koji je delio sa nekim drugim automobilom. Njegova unikatnost se ogledala od prednje strane i farova, pa sve do zadnjeg branika i za nju najveću zahvalnost duguje Marcello Gandini-ju. Miura je ličila na zver nastalu ukrštanjem mehaničkog bika i trkačkog automobila.

Foto:
Guevara/wikipedia
 

Već sledeći član dinastije Lamborghini je ličio na svemirski brod. Countach je premijerno prikazan na Autosalonu u Ženevi 1975. godine i proizvodio se do 1990. Ovo je bio izuzetno atraktivan i “ brutalan” automobil. Međutim, imao je i brojne nedostatke – visok unutrašnji nivo buke kao i veliki problem pri rikvercu, s obzirom na zadnje vetrobransko staklo koje nije dozvoljavalo baš transparentan pogled nazad. Mogli ste ga parkirati rikvercom samo ako se izvučete kroz prozor i gledate nazad.

Foto:
Countachinfo.de
 

 Uprkos prestižu koji je ostvario, Lamborghini je ubrzo ušao u prilične finansijske probleme. Nakon usporavanja i opadanja biznisa sa traktorima, Lamborghini prvo prodaje većinski paket od 51% akcija bogatom švajcarskom biznismenu Georges-Henri Rossetti-ju.

Dalji problemi vezani za naftnu krizu sredinom 70ih godina prinudili su italijanskog vlasnika da ostatak akcija proda još jednom Švajcarcu - Rene Leimer-u. Ubrzo dolazi do bankrota kompanije, ali, na sreću, u pomoć dolazi reli tim Walter Wolf, međutim, planovi za kupovinu kompanije su osujećeni odlukom italijanskog suda koji to nije dozvolio jer nije bilo u skladu sa italijanskim zakonima.

Tako vlasnik fabrike 1980. godine postaje Giorgio Mirone. Ovde postoji jedan kuriozitet, naime – novi vlasnik je predložio Lamborghiniju da mu, za simboličnu sumu, preda vlasništvo nad fabrikom. Interesantno je da je stari Ferrucio predlog odbio.

Nakon toga vlasnici kompanije ponovo postaju Švajcarci, braća Mimram, ali je oni prodaju Chrysler-u 1987. godine. Ferrucio Lamborghini umire 1993. godine, a več naredne 1994. kompanija postaje vlasništvo dvojice Indonežana, Tommy Suharto-a i Setjawan Djody-a.

1998. godine vlasnik Lamborghinija postaje Audi AG, a Volkswagen grupacija je to i danas.

Foto: 
Taco Ekkel/wikipedia
 

Lamborghini je, svakako, bio jedan od pionira savremene automobilske industrije, ali je značajno naglasiti da su u razvoju ovog značajnog brenda učestvovala i takva imena i firme kao što su Franco Scaglione,  Zagato, Mario Marazzi, Bertone, Marcello Gandini, Touring of  Milan i ItalDesign.  

Autor teksta: Rajko Martinović



Komentari

comments powered by Disqus